Sa uvođenjem kompjutera u svakodnevni život, povećava se zahtev za prijemom i prenošenjem informacija. Prijem informacija odvija se isključivo posredstvom vida, znači očima.

Opterećenje za oči?

Veliki broj korisnika kompjutera strahuje od oštećenja očiju zbog intenzivnog rada na kompjuteru, ili zbog elektromagnetskog zračenja monitora. Do danas nije dokazano trajno organsko oštećenje očiju koje bi moglo biti izazvano radom na kompijuteru. Ipak rad na kompjuteru predstavlja za očni vid i oko velike zahteve. Posmatranje velikog broja detalja na monitoru, neprirodno ukočena glava i njeno držanje, visoka koncentracija pri radu zaista jesu veliko opterećenje.

Pri šetanju pogleda između monitora, tastature i teksta koje se odigrava i do 30.000 puta dnevno, oči stalno treba da se navikavaju na različitu nijanse svetlosti i kontraste i da utvrđuju pravo rastojanje. Tipične posledice ovakvog napora su problemi sa vidom, kao što su na primer neoštar vid, dupla slika, bol u očima, suze, svrab, pritisak, peckanje, crvene oči i glavobolja.

Značaj odgovarajućih naočara za kompjuter

Osobama mlađim od 40 godina, uglavnom su dovoljne normalne naočare za daljinu pri radu na kompjuteru, pošto su oči u stanju da savladaju oštrinu na udaljenost kompjutera – odnosno udaljenost teksta. Odlučujuće za ovu starosnu grupu je da se tačno utvrdi da li naočare za daljinu odgovaraju aktuelnoj vrednosti dioptrije. Osobe koje ne nose naočare ipak treba da provere da li imaju male smetnje u vidu, čije upoređivanje sa naočarima za kompjuter omogućava značajno olakšanje ili poboljšanje vida.

Od 45. godine nadalje naočare za daljinu nisu više dovoljne za rad na kompjuteru. Uobičajene naočare za čitanje iste jačine samo su uslovno odgovarajuće, pošto uglavnom omogućavaju malu udaljenost od polja rada, na primer čitanje na udaljenosti od 40 do 50 cm. Malo dalje postavljen kompjuter često više nije jasan. Nasuprot ovome, preporučljive su naočare sa takozvanim “produženim staklima za blizinu”, na primer Essilor Interview ili sa specijalnim “PC Izjednačenim staklima”, na primer Essilor Varilux Computer (u proizvodnji od jeseni 2005). Ova stakla nemaju jednu jačinu, nego je područje jačine promenljivo. Tako vid između pisanog uzorka (na primer, 40 cm) i monitora (na primer, 80 cm) postaje oštar, bez muke. Za razliku od standardnih stakala ujednačenog vida (koje uključuju i vid na daljinu) kompjuterska ujednačena stakla omogućavaju suštinski šire područje oštrine, tako da se i na kompjuteru postiže jasniji pogled na mnogo veće površine, a da se pri tome smanjuje pokretanje glave.

Dalja ispitivanja su pokazala da se naprezanje očiju utoliko lakše savladava, ukoliko je bolje usaglašeno mesto rada na kompjuteru sa okolinom u kojoj se kompjuter nalazi. Ovo se označava kao ergonomija. Moraju se takođe ispraviti – često još neutvrđena – oštećenja oka uz pomoć naočara ili kontaktnih sočiva.

Ergonomija kompjuterskog radnog mesta

Položaj tela pri sedenju treba da je takav da ramena i ruke čine ugao od 90 stepeni. Ugao između nadlaktice i butne kosti treba takođe da iznosi 90 stepeni, pri čemu stopala treba da stoje na podu ili na podmetaču za noge. Preporučljivo je “dinamično sedenje”, pri kome se sedeći stav menja između uspravnog i zadnjeg poluopuštenog stava.

Monitor treba postaviti tako da se njegova gornja ivica nalazi u visini očiju. Tako neophodno usmerenje pogleda olakšava očima uspostavljanje oštrine na određenu udaljenost monitora. Monitor može biti malo nagnut, ali ne previše, pošto tada postoji opasnost da se izvor svetlosti oslikava na plafonu. Kao pouzdano odstojanje monitora uzima se udaljenost od circa 50 cm do 100 cm.

Mesto kompjutera u prostoru treba tako izabrati da zbog postojećih izvora svetlosti (prozor, lusteri, stone lampe) ne dođe ni do direktnog, ni do refleksnog odslikavanja.

Direktno osvetljenje može se izbeći tako što se obrati pažnja da ne postoje nikakvi izvori svetlosti u pravcu gledanja osobe koja radi na kompjuteru. U prostorijama sa prozorima je preporučljivo da se kompjuter stavi u desni ugao u pravcu prozora. Luster sa više neonskih svetiljki treba da se nalazi u pravcu gledanja, znači paralelno sa zidom na kome su prozori. Preporučljive su svetiljke sa zaštitnim poklopcem, tako da oko ne gleda direktno u neonske cevi. Alternativa bi bila indirektno osvetljenje pri kome se osvetljava plafon.

Reflektujuća svetlost nastaje odbijanjem svetlosnih izvora o monitor i u velikoj meri je ometajuća. Ovo ometajuće odslikavanje (svetle fleke na monitoru) može se lako uočiti kada je monitor ugašen. U najvećem broju slučajeva promenljivi ugao, odnosno okretanje monitora omogućava brzu pomoć. Ako svetlost dolazi iz prozora iz pozadine, može da posluži žaluzina ili roletne.

Sam po sebi računar predstavlja značajan faktor. Trebalo bi da monitori (kao i stakla za naočare) ne reflektuju svetlost, odnosno da imaju antirefleksnu površinu. Kod cevastih ekrana se osim toga vodi računa o tome da su tako podešeni sa frekvencijom od najmanje 75 Hz (još bolje 85 Hz) da se ne bi videlo neprijatno svetlucanje. TFT monitori nemaju ovaj problem pošto su po sebi bez svetlucanja, tako se proizvode. Bitan podatak za TFT kompjutere je da je njihovo funkcionisanje regulisano tečnošću (nativna tečnost), inače bi dolazilo do neoštrog opisa teksta. Zbog visoke rezolucije slike (na primer, 1280 x 1024 na cevi od 17 cola TFT-a), sa kojom je spojen relativno nizak nivo piksela – tekst i simboli su realtivno mali, pa je besmisleno smanjiti rastojanje (na primer, na 50-60 cm) radi bolje prepoznatljivosti znakova.

Tim m.c optika nudi vam mogućnost da postignete oštro, lagodno gledanje na kompjuterskom radnom mestu.