Danas stakla za naočare ne treba samo da isprave vid, nego da budu i lepe, i prijatne za nošenje. Ovo se može postići tankim, lakim materijalima, antirefleksijom, bojom (toniranjem) i posebnim brušenjem. Naravno, one po boji i veličini odgovaraju trenutnoj modi. Za ispravljanje vida (na primer, kratkovidost ili dalekovidost) preporučuju se stakla jedne jačine.

Posle 40-te godine postaju interesantna specijalna stakla za čitanje, ili stakla sa više dioptrija koja odgovaraju promeni vida u ovim godinama.

Na sledećim stranicama razjasnićemo razliku u vidu i komforu pojedinih stakala sa više dioptrija i stakala za čitanje.

• Stakla za naočare, koja su pogodna za gledanje na blizinu
• Multifokalna stakla koriguju smetnje vida i na daljinu i na blizinu.
  • Bifokalna stakla (sa dve jačine)
  • Trifokalna stakla (sa tri jačine)
  • Stakla sa više jačina (multifokalna stakla)

Antirefleksija je važna za jasan vid, bez umaranja oka, i može se postići kod svih vrsta stakala za naočare.

Prilikom kupovine naočara za sunce morate da vodite računa o tome da zaštita od sunca i UV zračenja bude stoprocentna. Zato naočare za sunce treba da budu dobrog kvaliteta i besprekorno tonirana.

Tanka i laka

Ono što je bitno i za kratkovide, i za dalekovide osobe: što je manji ram za naočare, utoliko su stakla tanja i lakša.

Ali, nisu sva stakla za naočare ista.

Postoje stakla za naočare od mineralnih (staklo) i organskih (veštačkih) materijala. Organska stakla su bar upola lakša pri istom optičkom delovanju od mineralnih stakala.

Upotrebom savitljivih materijala, stakla mogu da budu još tanja, a time u najvećem broju slučajeva još lakša. Zahvaljujući visokom indeksu prelamanja, ova stakla se mogu lakše savijati.

Ranije su lako savitljivi materijali mogli da se proizvode samo od mineralnih stakala. Za stakla od veštačkih materijala, postojao je do pre nekoliko godina samo jedan materijal sa relativno malim indeksom prelamanja. Zato su stakla od veštačkih materijala bila suštinski lakša, ali kod jednakog optičkog delovanja i deblja od mineralnih stakala. Poslednjih godina, na tržištu su se pojavili mnogi novi veštački materijali sa indeksom prelamanja do 1,74. Ova moderna stakla nisu samo lakša, nego su i izuzetno tanka.

Stakla jedne jačine, bifokalna i multifokalna stakla mogu se proizvoditi od krajnje savitljivih materijala. Ona se takođe mogu obojiti u široki spektar boja.

Kod stakala za naočare za dalekovide (stakla sa plus dioptrijom) postoje još neki postupci za redukciju debljine stakla. Jedna mogućnost je upotreba pljosnatih, asferičnih površina. Kod asferičnih stakala, zakrivljenost površine stakala nije konstantna, već su stakla ka ivicama sve pljosnatija. Zato mogu da se proizvode još tanja stakla, ali, uprkos tome, sa optimalnim kvalitetom slike.

Takođe postoji mogućnost za dalekovide da se potrebna jačina stakala, a time i odgovarajuća debljina i zakrivljenost, individualno odredi, u zavisnosti od veličine okvira i položaja oka. Staklo se ne izrađuje masovno, nego u obliku koji odgovara ramu za naočare. Ovaj postupak se naziva redukcija debljine i može dodatno da dovede do znatne uštede na debljini i težini.

Sve ovde navedene mogućnosti mogu se međusobno uskladiti, sa više ili manje uspeha, u zavisnosti od dioptrije stakala. Zato, pre konačne odluke , treba da se posavetujete sa iskusnim optičarem.

Antirefleksija

Svi smo upoznati sa odslikavanjem svetlosnih zraka na površinu stakala. Ovaj svetlosni odrazi (refleksi) nisu samo nesnosni na oknima prozora i staklu na vitrini, nego i na staklima za naočare. Isto onako loše kao što kod naočara bez antirefleksije čovek u oku može da vidi deblo, tako su ovi refleksi ometajući faktor kod posmatranja sveta oko sebe. Ogledanje svetlosti nastaje na prednjoj i na zadnjoj strani stakla. Tako se ne reflektuju samo svetlosni zraci koji padaju napred, nego i oni koji padaju sa strane, kao i vlastite oči.

Metod antirefleksije smanjuje ovo ometajuće odslikavanje i omogućava jasan, odmoran pogled kroz stakla za naočare.

Ova vrsta stakala (antirefleksna) bitna je pri vožnji automobila, naročito kod noćne vožnje kao i pri dugotrajnom čitanju i drugim kompleksnim zahtevima oka. Takođe su pri radu na kompjuteru važna ovakva stakla koja refleksiju sa monitora i naočara skupljaju, a time smanjuju kontrast.

Kod stakala za zaštitu od sunca, znači tamno toniranih stakala, su refleksije svetla još uočljivije, jer se kroz tamno staklo vide još jasnije. Naročito ako svetlost dolazi odpozadi može odraz vlastitog oka postati ometajući faktor.

Postoje uglavnom tri različita načina primene antirefleksije na staklima za naočare, a to su jednostrana, višestruka i super antirefleksija. Dok jednostrana refleksija smanjuje postojeću refleksiju za oko 50%, super antirefleksija ima jedan značajno viši stupanj dejstva od – do 90%.

Na modernim naočarima za sunce kao gornji sloj nalazi se jedan Clean – Coat – sloj, koji olakšava čišćenje i održavanje i omogućava da se kapi vode same sliju niz stakla.

Stakla od veštačkih materijala imaju mekšu gornju površinu od mineralnih stakala ( staklo ). Zato ih treba zaštititi od ogrebotina jednim čvrstim slojem laka.

Kako funkcioniše antirefleksija?

Na stakla za naočare ugrađuju se neverovatno tanki slojevi – tanki kao dašak. Njihovo dejstvo zavisi od debljine sloja i od njihove čvrstine ( indeks prelamanja ). Ovi slojevi funkcionišu tako što se od čitavog svetlosnog spektra ( belo svetlo se sastavlja iz svih boja ) jedna boja ( talasna dužina ) sakupljanjem svetlosnih talasa kompletno gasi. Što se više nanese svetlosnih slojeva na staklo, utoliko se više boja gasi i na taj način umanjuje refleksiju na staklo. Tako se na jednom super antirefleksnom staklu nalazi čitav paket slojeva.

Antirefleksija se fizički temelji na interferenciji svetlosnih talasa. Tanki naneseni slojevi ( na primer magnezijum-hlorid ) tako reflektuju svetlosne talase da se oni međusobno sabiranjem gase.